Nije to više “onaj” Milan. Štaviše – sadašnja generacija Rosonera maltene je uvreda za neke ranije koje su proslavile klub sa San Sira. I nije to više Altetiko koji zna samo za poraze od velikana. Naprotiv. Jorgandžije su u revanš meču osmine finala Lige šampiona upisale još jednu pobedu nad italijanskim gigantom i pokazale da su ove sezone bez svake sumnje daleko ispred sedmostrukog prvaka Evrope – 4:1 (1:1).
Milan je samo u prvom poluvremenu pokazivao naznake nekada velikog kluba, jer je, uprkos očiglednom nedostatku kvaliteta, bio ravnopravan rival timu koji je ove sezone zaista moćan. Posebno kada igra na svom Visente Kalderonu – na 23 takmičarske utakmice na gostovanju kod Atletika samo su Real, Barselona (po dva puta) i Sevilja izbegli poraz (pobedio je samo Kraljevski klub).
Jorgandžije su i večeras pokazale da jasno znaju šta žele i šta im je činiti. Gosti su možda znali šta hoće, ali ne i kako da dođu do toga. Da uprostimo – nisu znali kako da zaustave ubitačnu navalu domaćina.
Atletiko im, valja i to reći, nije dozvolio da se previše razlete na terenu.
Već u trećem minutu matematički precizna lopta Kokea, Adil Rami je dozvolio Dijegu Kosti da mu se iskrade, a tako rasan golgeter ne propušta šanse. Akrobatski let i kung-fu udarac za najbrži gol Atletika u Ligi šampiona – 158 sekundi. Takođe i drugi najbrži gol koji je u Ligi šampiona primio Milan - brži je 1994. bio samo Jari Litmanen.
Ipak, i večeras se potvrdilo staro pravilo da Italijane ne treba prevremeno otpisivati. Nikad. Sjajna akcija u 27. minutu, Mario Baloteli je na desnoj strani izbacio Andreu Polija, a ovaj na suprotnoj stativi kao na tacni poslužio Rikarda Kaku. Lopa je zakačila Dijega Godina i prevarila Tiba Kurtou za izjednačenje.
Jubilarni 30. gol Brazilca u Ligi šampiona, 25. u dresu Milana (više su postigli samo Filipo Inzagi i Andrej Ševčenko).
36’ Baloteli glavom sa pet, pored gola. Avaj, nije to bilo dovoljno. Ni izbliza. Jednostavni su razlozi – sa odbranom kakvu Klarens Sedorf ima na raspolaganju ne može se među četiri najbolja na Starom kontinentu. Niti se može kada se protiv objektivno boljeg rivala propuštaju one retke šanse koje se ukazuju.
Kazna Atletika bila je surova. Ali pomalo i plod srećnih okolnosti s obzirom na to da su Madriđani do nove prednosti stigli posle udarca Arde Turana sa ivice kaznenog prostora, ali tek pošto je lopta zakačila tragičnog Ramija i preskočila Kristijana Abijatija.
Poslednji trzaj Milana videli smo u prvih 15 minuta drugog poluvremena, ali je očajnička jurnjava ka golu Kurtoe domaćima ostavila previše prostora za kontranapade… Svi znamo šta se dešava u takvim situacijama.
Konačan potop Rosonera najavila je prečka Gabija u 48. minutu, da bi sav trud Milana pao u vodu kada je isti igrač u 70. minutu loptu ubacio u srce kaznenog prostora gostiju, a Raul Garsija, koji je prethodno opasno zapretio akrobatskim makazicama, nadoknadio propušteno pošto su ga defanzivci Rosonera ostavili samog kao duha.
Garsija je, inače, večeras 21. put igrao za Atletiko u Ligi šampiona (ranije Kup evropskih šampiona) čime je izjednačio rekord Luisa Aragonesa.
Za kraj i potpuni debakl Milana još jedan pogodak veličanstvenog Dijega Koste. Ovaj put na asistenciju rezerviste Hozea Ernesta Sose. Pored trojice defanzivaca Milana. Koji, treba li uopšte da pomenemo, nisu znali gde je levo?
Atletiko je prvi put još od davne 1977. godine i susreta sa Nantom preskočio prvi stepenik u nokaut fazi najjačeg evropskog takmičenja.
Dokle će stići?
ATLETIKO – MILAN 4:1 (1:0)
/Dijego Kosta 3, 85, Arda Turan 40, Raul Garsija 70 – Kaka 27/
Stadion: Visente Kalderon;
Sudija: Mark Klatenburg;
Atletiko (4-4-1-1): Kurtoa – Huanfran, Miranda, Godin, Felipe Luis – Turan (od 78’ Rodrigez), Gabi, Mario Suarez, Koke (od 82’ Dijego) – Raul Garsija (od 72’ Sosa), Dijego Kosta;
Milan (4-2-3-1): Abijati – Abate, Rami, Bonera, Emanuelson – De Jong (od 78’ De Jong), Esjen (od 68’ Pacini) – Tarabt (od 46’ Robinjo), Poli, Kaka –Baloteli.
Izvor: mozzartsport.com
